Šta vas košta lep dan? [Lepo. No6]
| 06.03.2011. | :: Strahinja Todorović :: Predeli |
Od malena sam dobar u pronalaženju zanimacija. Mogu da razumem “blejanje” i kad ne radiš ništa, dan-dva, ali ne i ljude kojima se život svodi na to. A daleko od toga da sam sebična osoba koja lično veselje neće podeliti s nekim drugim. Bilo kim. Veliki broj ljudi danas ima problema čime da se zabavi, ali ne zato što ne postoje prilike, već zato što im manjka kreativnosti, što je posledica gledanja u multimedijalne kutije po ceo dan.
Putovanje! Nova mesta, novi ljudi! Učenje novih stvari! Unesite neke promene u život. Karta za voz od Beograda do Novog Sada košta 280 dinara, i još manje, ako idete sa društvom i dogovorite se sa kondukterom. I još manje, ako se potrpate u kola sa istim tim društvom. Ili nekim drugim.
Novi Sad! Grad finih ljudi, uglavnom studenata, u kome su stalno veselja i žurke. Znatno manje penzionera nego u Beogradu. Štrand, Lazino tele, Tvrđava, za svakoga po nešto!
Nešto više od toga košta vožnja Beovozom do Valjeva, mog trećeg omiljenog mesta u Srbiji. Kamp na 20 minuta lagane šetnje od centra grada. Fantastični ljudi, a o prirodi da ne pričamo! Gradac, jedna od retkih reka u Srbiji čija je voda, pored još mnogo stvari, pitka.
Pa, koje je gradsko dete videlo nešto tako? A šta vas košta? Preskočite jedno veče opijanja u skupim gradskim klubovima i kafanama i dobićete nezaboravni vikend.
I to vam je prevelik trošak? Dobro. Par sendviča u torbu, još jedan prijatelj, karton sa ispisanim imenom grada koga još niste posetili i pravac autoput. Stopiranje nije ništa teže od onoga kako to rade u filmovima. Malo sreće i strpljenja i imate jeftin obilazak regiona.
Možda niste za veća putovanja, više volite da ostanete u svom gradu? Nikakav problem, ima još milion stvari koje možete da uradite. Upoznali biste nove ljude? Organizujte “tweetup”, srpska Twitter scena je uvek spremna i voljna za druženje.
Izađite stanicu ranije iz autobusa ili tramvaja pre destinacije, prošetajte se malo. Po mogućstvu, nekom ulicom kojom ranije niste prolazili. Ili nemojte ni izlaziti iz prevoznog sredstva. Gradske mreže javnog prevoza su nešto po čemu smo posebni u odnosu na ostale gradove evrope i sveta. Kad mogu penzioneri da se voze po ceo dan što ne bismo mogli i mi ostali?
Da li se sećate kada ste poslednji put vozili taj bicikl koji vam stoji na terasi, u hodniku ili požarnim stepenicama? Rekreiranje plus obilaženje grada nikad ne može da bude dosadno. Popnite se na krov neke visoke zgrade. Iako većina stambenih zgrada zaključava izlaze na zajedničke terase postoji još veliki broj njih koji to ne radi. I uradite sve to sa porodicom ili prijateljima. Doživljaj će biti neuporedivo bolji.
A, kad ste poslednji put naučili da radite nešto novo? Srpska kuhinja je krajnje zanimljiva, iskoristite dan da posetite baku ili tetku koju inače ne viđate često, da naučite neki porodični recept. Drugi dan možete da pozovete prijatelje i da se uz dobro druženje istim receptom i pohvalite.
Žongliranje, rešavanje sudokua, sviranje nekog instrumenta, rešavanje rubikove kocke, penjanje, klizanje, novi jezik, novi programski jezik, mađioničarski trikovi, SEO tehnike (za blogere), brzo slaganje odeće, lakši načini za ljuštenje voća i povrća, bljuvanje vatre, kurs prve pomoći…
Toliko lepih stvari u ovom svetu postoji i još toliko lepših u našoj državi, ali većina nas će i dalje provesti popodne ispred TV-a ili računara. A vikend, eventualno, opijajući se negde.
Pokrenimo se! Ako vas baš tolko mrzi, kontaktirajte me, vrlo rado ću vam praviti društvo. Na kraju krajeva, niko neće vas juriti da vam ulepša dan, sami se zaduženi za to.
Strahinja Todorović
Student informatike na matematičkom fakultetu u Beogradu, grafički dizajner, medijator i “onaj što skače po zgradama”
nažalost, ostavili smo suviše malo vremena da spoznajemo sami sebe i svet neposredno oko sebe…
lakše se organizujemo za put do budimpešte, nego do niša.
a razlozi svakojaki…
E, moj čovek! Uvek imam pri ruci jedno “torbiče” što bi rekla moja baba, onako, dvodnevno. Za svaki slučaj. Ako mi padne na glavu ideja da klisnem negde. A često mi pada.
A ja bas danas napisala kako su mi za uzivanje dovoljni kafa i kuckanje posta za blog.
Odoh sad jos jednom da procitam tekst, pa da se zamislim.
Dragi BabaStrajo
,
hvala ti na sjajnom postu.
Kao rođena Novosađanka – mogu da kažem da mene uživanja koštaju otprilike do 200 dinara, jer sam već tu
.
Moje uživanje je gledanje u vodu, recimo – Dunav (i Štrand) su mi na najviše 10 minuta peške od kuće; ako sedim baš na Štrandu (kratka kafa s mlekom i kisela) to je oko 200 dinara, a ako sedim malko uz ili niz reku – onda je za dž.
.
Ako izuzmem sendvič
Ostala uživanja su vezana za ležanje na suncu – što podrazumeva dž (krov moje zgrade, tišina, visina, divota, nebo), ili opet 200 dinara (Beza, Štrand, slično).
Jako malo para treba da čovek sedi na klupi u parku (recimo, Futoškom) i čita. Dve autobuske karte, eventualno – jer ni to nije daleko peške…
Hvala još jednom, baš si mi ulepšao dan :*.
Kreativni mladi čoveče, ima i u Novom Sadu penzionera, šetaju Štrandom i voze se gradskim prevozom, čemu prozivanje ove populacije u tako lepom i pozitivnom postu?
Ima penzionera koji trče uz Tvrđavu tako žustro, u letnje jutro, da jedva mogu biciklom da ih do’vatim – a dotični ima sina par godina starijeg od mene (ja imam 48
).
A ima još jedan koji mi oko 5.10 ujutru (po bilo kom vremenu!) protrčava ispod terase – ima najmanje 80, bokserske crne patike iz 1932., i oko 45 kg na oko 1.55
).
Vrli žustro trči, inače….
Ima vrlo veselog sveta unaokolo
.
Joj, bojim se da su već nečiji, počev od mog matorog (80
), pa nadalje 
.
Ne znam koliko si imao iskustva sa beogradskim penzionerima, ja živim ovde tek nekih 20 godina i sve što sam video da rade je samo pravljenje gužve, zanovetanje i gunđanje.
Ali nisam direktno nikog prozivao. Osim ovo sad upravo
Hvala svima na komentarima, drago mi je da se slažete samnom
Ne da se slažem, nego ću sliku tvoju da uramim da mogu na poslu da je ljube triput dnevno svi nevernici koji misle da je potrebno jako mnogo para da čovek sebe obraduje
.
Meni si ulepšao dan, a post ću da prosledim svima koje eto “sve mrzi i sve je bezveze” i koji su duhom, a ne po godinama penzioneri
Nigde ja i nisam definisao penzionere na osnovu godina
Na kraju krajeva, i ja sam BABA Straja
Pravo, super tekst.
Sad je prava stvar, kako preneti ovu poruku do onih koji bleje, jer oni nisu pročitali ovaj tekst, još…
‘Će ga linkujemo za lendogu*e
Ma pare nisu problem, para nema.
Svako ko poželi da se dobro provede, može to da uradi, tako da se apsolutno slažem sa tobom. Ovaj post tera na akciju, tako da se iz ovih stopa, pokrećem. 
Trk,trk!
Mislim da je samo stvar u ličnom opredeljenju, za sve se može pronaći vremena, bilo to uživanje uz kafu na terasi ili odlazak kraj Dunava ili čak negde dalje. Naravno, materijalni momenat je veoma važan faktor pogotovo ako se radi o porodici sa decom. U svakom slučaju, lep tekst.