Zadovoljstvo u kreativnosti [Lepo. No78]
| 28.05.2011. | :: Snežana Maričić :: Male stvari |
Stres, šta je to? Aha, to je onaj osećaj kad doživimo neku neprijatnost, pa nas stisne malo u grudima. Onaj osećaj kad hodamo u starim cipelama i zastajemo pred izlozima, a nemamo novca za nove cipele, a one tamo u uglu izloga bi bile savršene… ili kad nam neko priča o svojim problemima, a mi mislimo da su naši mnogo ozbiljniji, kad čujemo da se neko razboleo, a i naše dete je bolesno…
Primera je mnogo.
Mnogo je načina da pobegnemo, većina nas ima svoj način, neko sluša muziku (što i ja radim), neko šeta, neko se sa nekim posvađa, pa izbaci sve negativno iz sebe, a posle se oseća još lošije, a neko gleda komedije…
Sve to, po malo i ja radim.
Ipak, za mene je najbolji način kreativni rad.
(Fotografija: autorka teksta)
Kroz školovanje, uvek sam bila nikakva u likovnim umetnostima, poklanjali su mi peticu, da mi ne pokvare Vukovu diplomu.
Kada je život počeo ozbiljnije da mi pokazuje zube, slučajno sam videla članak u nekim novinama, pomislila da bih to i ja mogla i krenula.
Presovala sam cveće, listiće i sklapala neke kompozicije, sličice, odnela ih na posao, nisam ni smela reći tada da sam to ja napravila, bilo me stid, šta ako koleginice kažu: „Ma, ništa to ne valja!“
Ali nisu, dopalo im se! Velika je bila moja radost.
Od tada je prošlo dvadeset godina, ja i dalje radim isto u svoje slobodno vreme, a dešava se da i porodicu ostavim bez večere. Radim bolje nego ranije, zaista je velika zbirka mojih presovanih cvetića, šetam po livadama i parkićima, berem travčice i divlje cvetiće, očerupam vrbenu i petuniju na terasi, skoro da samo zbog toga i gajim cveće, slažem u bele salvete i teške knjige, otkrivam kako izgleda cvet posle presovanja, da li je promenio boju… Sada isprobavam nove tehnike, počinjem da učim i ostale rukotvorine, ukrašavanje predmeta savetnom tehnikom, pravim neke cvetiće od tkanine, svašta radim, a svake večeri umesto da gledam televiziju i slušam kako se naši narodni predstavnici svađaju i kako loše živimo, kao da to ne osećam na svojoj koži, ja krećem u divni pohod po blogovima kreativki i po nekog kreativca. Šta sve tu ima… Lepota se za lepotom niže. Ostavljam im komentare, pohvale, radujem se kao devojčica kad neko meni ostavi pohvalni komentar i uživam, uživam… Učim od njih, jer poseban je to svet, široke duše, spremni da znanje podele, da posavetuju.
Važno je ono što osećam dok stvaram, to posebno zadovoljstvo, važno je da tada nemam briga, ili mi je glavna briga koji ću cvetić na koje mesto postaviti, osećam kako će se obradovati neko kome taj svoj rad poklonim, i radujem se toj radosti. Tako je meni svaki dan lep.
Pa, da se vratim na početak, stres, šta to beše, skoro da i ne znam, nije me briga šta ću obući na posao, neka je čisto i popeglano, nije važno što je malo prosijalo na laktovima, ja nosim lepotu onog što stvaram i lepotu svih radova koje vidim na internet izložbama, nosim u duši svoje zadovoljstvo što sam stvorila nešto meni lepo, nešto što se i drugima dopada.
Pogledajte i vi, možda otkrijete da možete sami nešto stvoriti, napraviti od starog novo, sami napraviti čestitku za rođendan nekom dragom, u koju unosite svoju ljubav, ukrasiti kutijicu od ambalaže, napraviti stalak za olovke od otpadnih kartonskih rolni, mogućnosti su neicrpne! Nije potrebno veliko umeće, samo volja, malo vremena i upornosti. Zadovoljstvo je neprocenjivo.
Snežana Maričić
Jedna on onih koje znaju da prepoznaju lepotu, da zaplače i zapeva, a prvi put piše.
Jako lepo rečeno i sve je istina, mogu potvrdim svojim primerom. Ja, eto, za sada pišem pesme sa ciljem da jednog dana objavim knjigu. Počeo sam malo da se bavim i obradom videa. Jednom rečju, bilo kakav kreativan posao mene u potpunosti ispunjava. To je svet u meni koji je poseban i kojeg želim da prenesem i na ostale. A stvarnost je onakva kakvom je mi projektujemo. Zaista nije potrebno veliko umeće, samo volja, malo vremena i upornosti a zadovoljstvo je neprocenjivo.
Pročitah u dahu od prve do zadnje rječi i malo je falilo da se ne rasplačem ganuta tim toplim rječima koje je napisala naša Nena 3110.
To je baš tako!
Neno zelim ti sve najbolje od srca,da i dalje uzivas u svom kreativnom radu i budes srecna,sto i zasluzujes.
Vidjela sam mnogo tvojih radova i prosto ti se divim na ogromnom strpljenju i volji.
Tvoje slike su mi favorit, uvjek me obraduje nova, ostale stvarcice koje radis, dopadaju mi se ali slike su na prvom mjestu.
Prelep tekst, očaravajući
Nensi draga, baš je lepo! Uživaš u tome da uhvatiš taj utisak koji cveće ostavlja na tebe i preneseš ga dalje. Dobri radovi se prepoznaju po ličnom pečatu koji autor ostavlja, a tvoja dela to svakako imaju.
Super text Nenče, jako mi se sviđa to što radiš i podržavam te, samo napred draga
))
Draga ovo što si napisala je doista prekrasno.
Tvoji radovi su divni.
Želim ti manje stresa i više vremena za ove prekrasne umjetnine.
Sta da ti kazem tvoje ruke nisu samo kretaivne nego si i odlican pripovedac.Rado cu te citati:)
Predivan tekst, onako iz dubine duše napisan.Sve pohvale draga Nena.
Osim sto prelepo izradjujes slike od suvog cveca,
odlicno i pises!!!
Tekst je divan, kao i ona prosla dva na tvom blogu, al u ovom sam se bas nasla
Zraci pozitivnoscu,..samo nastavi sa pisanjem
o draga nene ovaj tvoj tekst me je doslovno ganuo:)…
)…
očito da imaš i žicu za pisanje bez obzira što “nisi pisala od osnovne”….
svi mi koji te pratimo znamo s koliko ljubavi radiš i koliko se u svakom trenutku trudiš biti pozitivna:))…
šaljem veliku pusu iz rijeke
M
Divan tekst da otera jutrošnje oblake! :*
Neno vidis kako se upornost isplati…..a ti si nam idol upornosti i snage. Svaka cast ljubim te
Divan tekst… Hobi je najuspešniji način da prevaziđemo mnoge unutrašnje probleme (nije uvek sve baš tako kako mi vidimo), povezuje nas sa drugima, razvija u nama osećaj vrednosti i samopotvrđivanja.
Potpisujem svako slovo koje si napisala.
Za hobi ne treba niti puno novaca, niti neko iskustvo i znanje (to polako dolazi) ali zato treba puno dobre volje i malo slobodnog vremena (a to svi imamo – koliko samo možemo sjediti ispred TV i gledati nešto što nas baš i ne zanima). A za uzvrat dobivamo pravo zadovoljstvo i mnoštvo prijatelja.
Neno,predivno,znam taj lep osecaj kad zavrsis rad koji si zapocela,radost u toku stvaranja..Ti ulazes veliku ljubav u svoje radove,zato ti je svaki predivan..Nastavljam da te pratim,uzivam u tvojim projektima:)
Svaka vam cast!
Apsolutno razumem kako se osecate dok stvarate – najbolji osecaj na svetu.